Dakle, smorim se ja jednog dana (naravno kada je bio skoro minus) i odem u garažu rešen da mu nanu naninu.
Otvorim i raskupusam tablu sa osiguračima
Slika sledi
(prvo se moraju poskidati svi osigurači i releji. Iako je sve obeleženo, poželjno je da se odloži po nekom redu)
Slika sledi
Ideja je bila da kontakte (buksne koje su naopako zalemljene na štampanu ploču)
Slika sledi
stegnem klještima,
pa da tako osiguram bolji kontakt.
Slika sledi
Mada me je malo brinulo - šta aklo kontakt gubi negde na džekovima koji idu nazad na tablu osigurača...
Slika sledi
Sklopim ja sve to lepo nazad, ubo sve osigurače i releje, smorio se 8x dok sam ušrafio kako treba bušbonglicu koja drži tablu u zatvorenom položaju
Slika sledi
I - sve radi!
Bilo je malo neobično dati migavac po PSu, i trebalo mi je malo vremena da se odviknem od otvranja prozora i signaliziranja kao što sam navikao na APNu...
I tako sam se ja srećno vozio sve do...
k nije prošlo par dana i migavci nisu počeli ponovo da zezaju
#"$%!!@#""@!!!*°°€ i majku i oca i Ruse i Amerikance (njih retko kada izostavljam iz psovki po defoltu)...
Smorio sam se još par puta i - izbacio belu zastavicu... Reših da odem na Bubanj potok i kupim 5-6 automata pa da ih menjam ko čarape - po potrebi...
A do subote, skinuh malo g*vance i reših da mu presudim:
Otkopaće tebe Bili, ja ti kažem...
Uzeh šraf(n)ciger i rastavih đubre na 2 dela preciznim hirurškim zahvatom.
Kad ono - imam šta da vidim:
Odlemila se "elektronika" od (3) buksnica koje idu u tablu...
Slika ne sledi - nisam slikao (zaboravih od silnog uzbuđenja kada sam shvatio da imam lemilicu kod kuće)
Probao sma ja tako da zalemim ono što je pijani Rus za*ebo na poslu, kad ono - ne ide baš tako lako (jesam li već napomenuo da sam lemio samo par puta mnogo manje pipave stvari)
Elem - zalemim ja tako kako sam najbolje umeo i siđem do kola.
Kontakt, prste u uši - ništa.
Opet - samo se čuje slabo klik iz releja i - ništa.
Ebi ga - plan B mi ne gine. Bubanj potok.
I tako ja u subotu skršenog morala krenem na Bubanj potok - sa otvorenim prozorima, naravno, kako bih mogao da upotrebljavam signalizaiju, ali ipak zastanem kod električara u kraju kada sam prošao pored njega.
Zašto . ni sam nisam znao u tom trenutku.
Danas bih to nazvao "intuicija"
Elem, pitam ja njega "imate li ovo go... eh - ovakav relej", a on mi daje neki malo "višlji". visina x 1.5 recimo.
"Koliko?"
"x50dinara."
"150 din - džabe. Ako bude radio - uzimam 2. Ma tri - neće da se bace..."
Uzmem ga ja i odem do kola bocnem - radi!
Vraćam se sa osmehom na licu i planom: uzeću. Dajte mi 3.
Čovek me čudno gleda.
"3? Pa dobar je ovaj, kvalitetan... Ne bi trebao da crkava..."
"Kol'ko rekoste da košta" pitam ja već spreman da dam 500 kinti i dobijem kusur.
"750 dinara" kaže čovek zbunjeno.
"Khem, kažete - dobar je, a? Ajde, uzeću samo 1 onda - tu ste mi blizu... Zlu ne trebalo..." A u sebi šutiram sam sebe u gu... Stražnjicu...
Elem - od tada je prošlo nekih mesec dana.
Da i' ne ureknem - migavci rade "po pesu"* ever since...
P.s. - slike slede kada ih prebacim sa telefona na komp, upoadujem na fileshere server i prikačim linkove - čim uhvatim vremena. A ko iole prati moje aktivnosti na forumu, shvata da će to biti...
* - izraz "po pesu" sm zgotivio u vojsci kada su likovi koji nisu kapirali da je to u stvari "po Pe Es-u - od "Pravilo Službe" pričali "po pesu"... ;D
potpuno isti problem i kod mene.cudne su ovo masine
