kompresija- pojam, merenje, analiza

[stefanm]

MERENJE KOMPRESIJE
Da bi motor bio efikasan, ekonomičan i ekološki podoban, potrebno mu je obezbediti pravilnu smešu goriva i vazduha, izvršiti njeno sabijanje na optimalan pritisak i zatim paljenje te smeše u pravom trenutku. Dok se napajanje gorivom i paljenje obavlja posebnim sistemima, pritisak na koji se sabija sveže punjenje zavisi najvećim delom od stanja elemenata koji čine prostor za sagorevanje.Kontrola pritiska sabijanja, a time i stanja osnovnih sklopova motora, može
se uraditi relativno jednostavnim merenjem. Međutim, rezultati merenja mogu biti uzrok mnogih nedoumica. Što je veći pritisak na kraju takta sabijanja, pre paljenja smeše, to je efika snost
motora veća, odnosno, iskorišćenje energije goriva bolje. Naravno, postoje
i ograničenja: kod benzinskih motora maksimalni pritisak ograničen je uslovom
da ne dođe do detonantnog sagorevanja.Kod dizel motora sabijanje mora biti dovoljno da se vazduh zagreje toliko da dođe do paljenja ubrizganog goriva, ali ne previsoko da ne dođe
do preopterećenja elemenata motora. Dimenzije i oblik radnog prostora motora
određuje kolika će biti vrednost tog pritiska.

[stefanm]

STEPEN KOMPRESIJE
Stepen kompresije, podatak vezan za motor koji se može naći u prospektima ili
katalozima je geometrijska karakteristika i nije promenljiv tokom vremena (po put zapremine cilindra ili hoda klipa) ukoliko nije bilo intervencija na prostoru na sagorevanje.
Na primer, kada piše da je stepen kompresije 8,5 (ili 8,5:1), to znači da je zapremina komore za sagorevanje osam i po puta veća kada se klip nalazi u unutrašnjoj (donjoj) mrtvoj tački,
u odnosu na zapreminu kada je on u spoljašnjoj (gornjoj) mrtvoj tački. Dakle,stepen kompresije se može izračunati merenjem tih zapremina, što ima smisla raditi jedino pri prepravkama motora - za trke, na primer. Uglavnom, stepen kompresije 8,5 ne znači da će pritisak na kraju takta sabijanja biti osam i po puta veći od atmosferskog. Morao bi biti viši od toga, jer se vazduh zbog sabijanja zagreva, ali u određenim uslovima može biti i niži.
PRITISAK NA KRAJU
TAKTA SABIJANJA
Koliki će pritisak biti u cilindru kada klip sabije vazduh? Na to pitanje nije lako
odgovoriti, jer će zavisiti od:
Stepena kompresije tog motora - logično je da motor koji ima veći stepen kompresije, na kraju takta sabijanja stvara viši pritisak u cilindru nego onaj sa manjim stepenom kompresije. Stoga,
dizel motori stvaraju viši pritisak nego benzinski. Prehranjivani motori po pravilu pravilu
imaju manji stepen kompresije nego srodni motor bez njega, što takođe treba uzeti u obzir.
Količine vazduha koja se usisa u cilindar – ako je ulazak vazduha otežan (zatvoren leptir, zaprljan filter za vazduh, prignječenje creva usisa), u cilindar će stići njegova manja količina koja će, kada se sabije, posledično dati niži pritisak.
Broja obrtaja motora - pri sporom obrtanju kolenastog vratila, vazduh će imati vremena da “procuri” i pored spravnih klipnih prstenova. Šema razvoda ventila je podešena za razmenu radne materije pri većim obrtajima nego što je starter u stanju da postigne, pa tada
vazduh može da napusti cilindar i kroz još nezatvorene usisne ventile.
Temperature motora - od nje zavise zazori, karakeristike uljnog filma (koji
takođe zaptiva) kao i karakteristike samog procesa sabijanja vazduha ili smeše.
Zaptivanja komore za sagorevanje -Ventili bi trebali da potpuno zaptivaju komoru za sagorevanje. Klipni prstenovi ne zaptivaju hermetički, ali prilikom rada motora ne smeju da propuste skoro ništa vazduha ili gasova. Zaptivač glave koji više ne obavlja svoj zadatak dozvoliće prodor gasovima u prostor za rashladno sredstvo ili u atmosferu.
Sve ovo treba uzeti u obzir kada se donosi mišljenje na osnovu rezultata dobijenih pri merenju kompresije. To znači da je vrlo lako dobiti pogrešnu sliku o nekom motoru.
Na primer, zatvoren leptir, slab akumulator koji nije u stanju da adekvatno napaja starter ili propuštanje vazduha na priključku instrumenta, daće “loše” rezultate i kod motora koji je u
odličnom stanju.

[stefanm]

POSTUPAK
Pritisak na kraju takta sabijanja meri se namenskim instrumentom koji beleži najveću izmerenu vrednost crtajući lini ju na malom kartonu sa označenim vrednostima.
Pri merenju kompresije klasičnim instrumentom treba slediti sledeće korake:
1. Proveriti stanje startera i akumulatora da bi se obezbedio odgovarajući broj obrtaja tokom testa.
2. Zagrejati motor na normalnu radnu temperaturu.
3. Skinuti sve svećice (kod dizel motora brizgaljke ili grejače).
4. Već prema tipu i konstrukciji motora na odgovarajući način i u skladu sa servisnim uputstvom (što se posebno odnosi na motore sa elektronskim
upravljanjem sistemima za napajanje i paljenje), sprečiti napajanje gorivom i nastanak visokog napona na kablovima svećica. Nesagorelo gorivo moglo bi oštetiti katalizator!
5. Priključiti instrument na 1. cilindar i sa potpuno otvorenim leptirom pokretati motor starterom sve dok pritisak koji instrument pokazuje ne prestane da raste. Kod ispravnog motora za to je dovoljno samo nekoliko obrtaja kolenastog vratila. Napomena: Po mogućnosti skloniti se sa pravca otvora svećica, brizgaljki ili grejača kada se motor pokreće starterom!
U cilindru se može naći gorivo, ulje ili rashladna tečnost koji mogu prsnuti pod visokim pritiskom iz otvora. Da bi se to izbeglo, motor pre početka testa treba izvrteti “na prazno”.
6. Ponoviti test na ostalim cilindrima posle ispuštanja vazduha iz merila.
Ako jedan ili više cilindara pokazuju nisku kompresiju, na tim cilindrima treba proveriti da li ventili zaptivaju potpuno. U tu svrhu u svaki cilindar treba ubrizgati malu količinu ulja, dovoljnu da obezbedi privremeno zaptivanje po obimu klipa, i ponoviti test. Ukoliko nema poboljšanja
rezultata, mala kompresija je verovatno posledica propuštanja ventila ili možda
zaptivača glave. U suprotnom, ako dođe do porasta pritiska, znači da je prolaz
gasovim omogućen pored klipnih prstenova. Ovaj test je najefikasniji na motorima
sa vertikalnom osom cilindara i treba naglasiti da će previše ulja smanjiti
zapreminu komore za sagorevanje, pa će se dobiti veći pritisak.
Ako dva susedna cilindra imaju malu kompresiju, moguće je da je oticanje gasova posledica oštećenja zaptivača glave u zoni između ta dva cilindra (detonantno sagorevanje
može napraviti takvo oštećenje!).
Uzrok niže vrednosti kompresije na samo jednom cilindru može biti i potrošen breg bregastog vratila.

[stefanm]

TUMAČENJE REZULTATA
Kako je rečeno, pokazivanje merača zavisiće od više stvari. Generalno, pritisak se kreće oko 8-14 bara za benzinske motore, kod dizela putničkih automobila oko 30 bar, kod turbodizela malo manje,
oko 25 bar. Naravno, navedeni su orjentacioni podaci.
U servisnim uputstvima se obično nalaze vrednosti koje bi trebalo dobiti, pod uslovom da je motor ispravan ida je postupak izveden kako treba.
Zbog uticaja svih navedenih faktora i razlika među instrumentima, neki proizvođači ni ne daju vrednosti kompresije, nego npr. ukazuju na razliku između pojedinih cilindara.
Neko opšte pravilo je da razlika u pritiscima pojedinih cilindara ne bi smela biti veća od 10 do 20% u odnosu na cilindar sa najvećim pritiskom.
Može se desiti da se na svim cili ndrima izmeri približno jednaka kompresija, ali nešto ispod donje
granice. U takvom slučaju, kada nije zapaženo dimljenje i potrošnja ulja
ili uočljiv pad performansi, verovatno nema razloga za remont motora.
Kod benzinskih motora može se desiti da neki cilindar ima preveliku kompresiju (na primer 15 bar ili više). To takođe nije dobro, jer su uzrok verovatno ugljenične naslage nagomilane u kompresionom prostoru. Naslage se moraju otkloniti. Višekratnim remontovanjem motora
koje podrazumeva ugradnju prekomernih klipova i obradu zaptivne površine glave motora (tj. smanjenje zapremine komore za sagorevanje), doći će do povećanja stepena kompresije
u svim cilindrima, što može nepovoljno uticati na proces sagorevanja.

[stefanm]

ŠTA DALJE
Merenje kompresije obično se radi kada se primeti da je motoru opala snaga, a intervencije na sistemu za napajanje ili paljenje nisu uspele da to koriguju. U slučaju otežanog hladnog starta dizel motora, provera kompresije je preporučljiva, kao i slučaju plavog dima na izduvu, veće
potrošnje ulja...Obično će se motor rasklapati u većem ili ma njem obimu, ali uvek
treba imati na umu da bi uzrok male kompresije mogao biti, takoreći, van motora, pa rezultate merenja treba uzeti sa reze rvom. Previd neispravnosti u sistemu razvoda ili neka
opstrukcija u usisu motora za rezultat mogu imati nepotrebne radove, gubitak vremena i znatne troškove.

[BokeYGTi]

samo jedno pitanje. zar se merenje kompresije ne radni na hladnom motoru sa maximalno otvorenim leptirom (pritisnutim gasom do kraja)?
posto sam citao negde (mozda i ovde) da se tako radi, a ti si sad gore napisao da se radi sa zagrejanim motorom, tj. na radnoj temperaturi...

[stefanm]

ovo je izvorni (kopirani) tekst strucne literature i opisano je kako se "na ispravan nacin meri i analizira kompresija". uvek na zagrejan motor (radna temp). mozda si negde procitao drugacije (na hladan motor- ja to nisam napisao), ali to je nepravilno. opisano je i zasto treba meriti na zagrejanom motoru. samo detaljno procitaj. pozzz

[Samar-Guja]

Meri se na hladan pa na zagrejan i onda se vrsi neko racunanje odnosno odstupanje i procenti !
LIteratura za automehanicare srednja skola ! ::P

[stefanm]

svako ima pravo da tumaci neku literaturu na svoj nacin i da iznese svoje misljenje.. ja protiv toga nemam nista, samo bi mi draze bilo kad bi svoje postove tj tvrdnje potkrepio nekom literaturom, prirucnikom, analizom,, bilo cime.. ovo (sto sam ja napisao)je kopiran (ili prepisan) tekst veoma eminentnih strucnjaka iz oblasti motoristike, tako da ... ko razume shvatice..pozzzzzzz

[Samar-Guja]

takodje i ja !

[stefanm]

he he he ok...

[stefanm]

LIteratura za automehanicare srednja skola ! ::P[/quote]
vreme je za literaturu viseg stepena..

[rascho]

Nabavio ja paklenu spravu za mjerenje kompresije, pa kada mi bude dosadno malo ću mjeriti. Inače spravu sam nabavio zbog mjerenja kompresije na novoj/staroj penti koju sam kupio, ali kad je već tu malo ću i Ladu izmjeriti.