il si mi dao pogrešan link ili ne razumeš šta pitam, ili misliš da je spoljni provodnik kabel.
A ako već voliš da se praviš pametan lepo objasni kad kažem da mi nije jasno!
Ili na kraju krajeva odradi paste iz tog teksta kad već tvrdiš da to piše
Pazi mislim da je rec kako mi to laicki kazemo o obicnim (zicanim) kablovima i silikonskim.
Mozda gresim al ja to razumem ovako:
kod kablova za svecice problem se pojavio odavno kako spreciti radio smetnje, pa su u pocetku prodavali nekakve adaptere koji u sebi imaju otpornike i koji se prvo postave na same svecice pa na njih onda se prikljucuju dovodni visokonaponski kablovi. Naravno to se koristilo kod starih zicanih kablova mada ih jos uvek mozemo pronaci na nekom starom autu i ti kablovi nemaju otpor mereno unimerom nego deluje kao cist kratki spoj.
Kod kasnijeg razvoja tehnologije pojavili su se kablovi koji su elasticniji na savijanje i sam provodnik u sredini im nije klasicna zica nego silikonsko crevo u koje su nekim postupkom uneli nesto slicno grafitu tako da taj grafit provodi struju. takve kablove u zargonu nazvali smo silikonski mada to nema veze sa samom izolacijom nego bas sa provodljivom jezgrom (resistive core). Grafit nije toliko dobar provodnik pa sam po sebi predstavlja otpornik koji je na taj nacin sprecavao radio smetnje. Kablovi su prepoznatljivi po tome sto kad se mere unimerom najkraci moze imati npr. 5Kohma pa sto se duzina kabla povecava tako i otpor u kablu raste sve do recimo najduzeg kabla na vozilu koje ima npr. 25Kohma. Ovakvi kablovi pokazali su se kao standard kod vecine danasnjih vozila.
Kad je rec o induktivnoj jezgri mogu da pretpostavim da je rec kao kod klasicnih zicanih kablova ali ipak da se razlikuju pa da se jezgra sastoji od zicane spirale celom duzinom visokonaponskog kabela pa na taj nacin kalem te spirale mozda sluzi za sprecavanje radio smetnji.
Odavno nisam rastavljao visokonaponske kablove, niti ih kratio kad puknu kao sto smo to radili u vremenima hiperinflacije pa zaista nisam siguran kakvo bi to bilo induktivno jezgro visokonaponskog kabla.
E i to induktivno jezgro mene buni. Znam da je kod običnog taj grafit unutar izolacije ko što si rekao a opet mi nekako bez veze da je isti sistem paljenja a najednom postoji kabel u kom se vrši indukcija da bi došlo do varnice.
A opet ta moja teorija o indukciji unutar kabla mi nelogična jer koliko bi to moralo biti precizno i izdržljivo odrađeno i da se potrefi napon i da kabel bude savitljiv a da "kalemovi" ne dođu u kratak spoj...
dok sam koristio teslu koristio sam bas ovaj silikonski plavi T774S (naravno ekvivalent za nivu) videces i da je skuplji od indukcionih.indukcioni se koriste kada se na el. ubrizgavanje stavlja stari tip bobine koja dalje manje od 30 000 volti (na ladama sa dir ubrizgavanjem ide napon i duplo od toga) ujedno ova druga dva tpa su i kruca(plasticnija izolacija) a posto nemaju unutrasnji otpor javice se zvizdanje(na radio uredjaju) pri dodavanju obrtaja....
inace rade i jedni i drugi...
" :) Prva,druga,kuplung,treća ruski ti je menjač sila :) "
Evo nasao sam na enegleskom je , a u ovom predhodnom linku je opisano :
citat :
U sadašnjim putničkim automobilima koristi se sistem paljenja sa induktivno akumuliranom energijom. Ako postoji dovoljno visoki napon, varnica preskače između elektroda svećice. U trenutku paljenja, napon između elektroda svećice raste veoma brzo do trenutka preskakanja varnice (tzv. probojni napon koji iznosi oko 15.000 volti). Nakon preskakanja varnice napon između elektroda opada do neke vrednosti koja se naziva napon varnice. Vreme koje protekne od trenutka stvaranja varnice pa do njenog nestanka zove se trajanje varnice (slika 1). Ovde treba odgovoriti na još jedno pitanje, zašto je potrebno da sistem za paljenje generiše napon od preko 30.000 volti, ako je probojni napon nepunih 15.000 volti? Odgovor je u suštini vrlo prost, vremenom se zbog habanja svećica zazor između elektroda povećava, što za sobom neminovno povlači i povećanje probojnog napona. Ne treba zaboraviti ni habanje ostalih elemenata sistema za paljenje, slabljenje akumulatora takođe. Razlika između raspoloživog i probojnog napona se naziva rezerva napona paljenja. Ona je neophodna da bi i pri samom kraju eksploatacionog veka vozila (motora), sistem bio sposoban da stvori sve potrebne uslove za nastanak varnice, odnosno za paljenje smeše. ;;; Da bi ovo shto je opisano radilo trebaju ti kablovi !
E iz NGK linka se vidi razlika... iz teksta ništa, ili ja ne razumem jer mi elektronika nije fah, ali ne vidim da se u tom citatu pominje bilo kakav kabel.
Ali opet koja je u suštini razlika između njih šta se dobija ili gubi time što, po NGK, kabel sa induktivnim jezgrom ima otpor od 2.2-8 kO a ovaj sa rezistivnim 10-23 kO mislim koja je razlika i da li je štetno ili korisno.
generalno svaki otpor kabla povecava zahteve za jacim naponom sa bobine da bi medju elektrodama svecice doslo do probojnog napona. Pa opet taj otpor je neophodan radi sprecavanja radio smetnji i gubitaka kroz "reaktivnu" energiju.
Ovde je izgleda doslo do inovacije kod kablova sa induktivnim jezgrom tako da manji otpor olaksava formiranje varnice a opet suzbija se reaktivna energija i radio smetnje (barem prema ovom NGK linku).
Ne znam dali sam postigao sa ovim nešto , ali evo mog razmišljanja.
Evo slike. http://postimage.org/image/43c5qdhdn/
Kada se auto duže vozi, motor se ugrije ugrije se i nosač . Modul paljenja je prijubljen za nosač. tako se i modul grije. Ja sam odmakao modul paljenja od nosača. Između nosača modula i modula paljenja sam stavio maticu M8. Sada između nosača modula i modula paljenja ima zazora od 6,5 mm(tj. koliko je debela matica). Sada između nosača i modula ima zazora i tako da može da struji vazduh i da hladi modul. Da li sam postigao nešto sa ovim neznam. Pokazaće vreme. Na nekim postovima sam čitao da su neki izolirali klingeritom. ( Onda između nosača i modula stoji klingerit. A klingerit je izolator.On toplotu od nosača ne prenosi na modul. Ali i toplotu ne odvodi sa modula. Pa toplota ostaje u modulu.) Zato ponavljam JA sam odmakao modul sa nosača. Matice su od gvožđa tako da one prenose masu ako to modulu treba. Nisam siguran odakle uzima masu. Sada može da struju vazduh i da hladi modul.Da li ispravno razmišljam? Molim vas za mišljenje jer menjanje modula nije baš ni jeftino. Ugrađen je gas u Ladu. Malo sam eksperimentisao sa zazorima na svećicama. Na benzinu najlepše radi sa zazorom od 1,1 a na gasu sa zazozom od 0,7 . Ja uvek štelujem zazor na 0,9. Kompronis (gas , benzin).A u servisu za gas uvek šteluju zazor na 0,8. Čitao sam na nekom ruskom sajtu da moduli sa smanjenim zazorom svećica brže propadaju.(neznam sada na kojem sajtu, to sam guglao prošli put kada sam menjao modul(trajao je 2,5 godine)). Eto toliko od mene za sada.
Vidis nije ti to losa ideja,mada kod tebe je modul dole,a kod mene je gore na bloku,ne znam da li bi moglo isto to da se uradi,koliko znam masu dobija preko metalne ploce sa zadnja strane modula.
...a trojke su Djuro sta?-Osnovne jedinice diverzantskih grupa..
Zato sam i stavio metalne matice kao odstojnike. Matice provode struju, tj. masu. Menjao sam modul pre nedelju dana. PA dokle će da potraje neznam. Zadnji je trajao 2,5 god. Lada ima 9 god. Kod mene je 4,5 god. Ovo mi je 3 modul paljenja.
E ajdemo sada na popravak . Upravo sam uspeo rastaviti modul paljenja.
Evo slika: Telo modula http://postimage.org/image/4j9nzhum7/
I elektronika http://postimage.org/image/5zddc9xkl/
e Sada moliću lepo da se Elektroničar javi ili da piše na postu kako da počnem proveravati komponente. Interesuje me dali se može unimerom( ommetrom ) ispitati ispravnost namotaja obe bombine. Ako može moliću da objasni koji se kraj sa kim meri.( da ne bih merio jednu bombinu sa drugom pa da nema nikakav otpor. Ovo radim na svoju ruku pa ako želi javno objavljujem da nije kriv za bilo šta . Svakako sam stavio drugi modul paljenja (nov) a ovaj je neispravan.Tj. na 1-4 baca redovnu varnicu. a na 2-3 slabu (vidljiva ali slaba). Na prvom linku se vidi telo modula paljenja (isvađena elektronika). Metalna pločica sa elektronikom je ulivena u neku crnu dihtung masu. Na istoj slici se vidi žljeb u koji je uliven pravi silikon(bele je boje).Na drugom linku se vidi elektronika. NA metalnoj pločici se vidi beli silikon koji je izašao iz tela modula. I još nešto cela elektronika je još ulivena u neki providni gel. Meni liči na onog "Ljigavca "(dečija igračka baci se na nameštaj pa on polako klizi prema dole) što se nekada prodavao na pijacama. E sada ljudi molim za pomoć. Pa ako uspem da ga popravim obavezno javljam. Ali za svaki slučaj nosiću novi u gepeku. Pomagajte
